Kada pomislimo na pravu, domaću hranu, sarma je jedno od prvih jela koje nam pada na pamet. Ovaj nezaobilazni specijalitet se priprema u mnogim kuhinjama Balkana, Turske i Srednje Evrope, ali svaki narod ima svoj način pripreme. Bilo da je u pitanju slavska trpeza, praznično okupljanje ili običan porodični ručak, sarma je jelo koje svi vole i koje nikada ne izlazi iz mode.

Poreklo i istorija sarme

Reč “sarma” potiče iz turskog jezika i znači “zamotano” ili “uvijeno”. Smatra se da su Turci doneli ovo jelo na Balkan tokom Osmanskog carstva, a od tada je postalo sastavni deo tradicionalne kuhinje mnogih zemalja. Iako se originalno pravila u vinovom listu, danas je u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj i drugim delovima Balkana najčešća verzija ona sa kiselim kupusom.

Kako se priprema sarma?

Sarma se pravi od listova kiselog kupusa u koje se uvija nadev od mlevenog mesa, pirinča i začina. Svaka domaćica ili domaćin ima svoj poseban recept i tajni sastojak koji sarmi daje poseban šmek. Sporo se krčka satima, najčešće sa suvim mesom, kobasicama ili rebrima, što joj daje dodatnu dubinu ukusa.

Postoje i brojne varijacije sarme:

• Sarma u vinovom listu – poznata u Grčkoj i Turskoj
• Posna sarma – bez mesa, često sa pečurkama i orasima
• Sarma u svežem kupusu – letnja varijanta za one koji ne mogu da čekaju zimu
• Sarma od zelja – popularna u nekim delovima Srbije
• Posna sarma od blitve

Zašto je sarma tako posebna?

Sarma je i jedno od onih jela koje je sutradan još boljeg ukusa. Zapravo, mnogi kažu da je najbolja tek drugi ili treći dan! Takođe, može se zamrznuti i uvek imati pri ruci kada poželite pravi domaći obrok.

Sarma nije samo jelo – ona je deo kulture i tradicije, simbol porodičnih okupljanja i topline domaće kuhinje. Bez obzira na to kako je pravite i kako je zovete, jedno je sigurno – retko ko joj može odoleti!

Da li vi imate neki tajni sastojak koji vašu sarmu čini posebnom? Podelite svoje trikove i utiske u komentarima!